Слободно знање доступно свима
Постављено у Физика дана: 10.мај 2009.
Сви смо имали прилике да шетамо улицом док поред нас пролазе возила. Приметно је да се звук возила када иде према нама и звук истог возила које прође и удаљава разликује. Не мења се само јачина звука већ и „боја“ или фреквенција. Ову појаву је први открио и математички доказао Доплер, која се по њему зове Доплеров ефекат.
Постављено у Астономија дана: 6.мар 2009.
Određivanje verovatnoće udara asterioida, kometa i drugih NEO (Near-Earth Object) tela predstavlja važno pitanje kako u samoj astronomiji, tako i u zaštiti životne sredine. Posledice ovakvih udara mogu se doimati nesagledivim i neretko su uzrok globalne zabrinutosti za sigurnost, pa i za sam opstanak ljudske populacije i sveukupnog živog sveta na Zemlji. Međutim, ova zabrinutost samo se u retkim slučajevima može smatrati opravdanom. Većina NEO objekata sa kojima je Zemlja imala bliske susrete potpadaju pod mala nebeska tela, odnosno meteoroide, čija je masa do nekoliko kilograma i koji nakon prolaska i delimičnog sagorevanja u atmosferi ne predstavljaju ozbiljniju pretnju. Kao jedan od ozbiljnijih udara u ljudskoj istoriji navodi se događaj u Tunguziji (Sibir) iz 1908. godine, kada se jedan kosmički objekat raspao u atmosferi na visini od približno 8 km, oslobodivši energiju veću od 10 mt TNT-a, što je oko hiljadu puta jače od bombe bačene na Hirošimu tokom II svetskog rata.
Постављено у Астономија дана: 10.феб 2009.
Uloga Sunca u astrofizici je nezamenljiva. Sunce predstavlja prirodnu laboratoriju koja istražuje mnoge prirodne pojave kao što je produkcija energije, prenošenje energije, kretanje plazme, zračenje… Neprerivno izvršava razne procese – treba ih samo uočiti i shvatiti. Sunce je bilo, sada je, a i biće u središtu pažnje naučnicima, koji teže da objasne sve procese koje se događaju u Suncu, na njegovoj „površini“ i u atmosferi.
Ovaj rad davi se jednom neobičnom naučnom oblašću koja se poigrava sa našim shvatanjem determinističkih sistema pokazujući da i ako je neki sistem krajnje jednostavan on ipak može iskazati kompleksne osobine bivajući gotovo nepredvidiv. Akcenat je stavljen na opisivanje haosa i komplikovanih strukturai pojava koje su uz haos usko vezane. Osvrt na srčane aritmije prilično je laički, ali su aritmije našle mesto u ovom radu, pošto možda za pojedinca predstavljaju jedan od najznačajnijih primera ponašanja haotičnih sistema. Haos intrigira i ekonomiste i matematičare, biologe, pojavljujući se u mnogim sistemima koji takoreći pripadaju njihovim matičnim naučnim granama.