Постављено у Педагогија дана: 7.мар 2010.
Уметност је увек била најважније средство естетског васпитања, нарочито се од друге половине 19. века уметност третира са гледишта њеног утицаја на човека. Поставља се питање шта је уметност? Расправљајући о суштини уметности Толстој је у свом делу „Шта је уметност“ дефинисао уметност као форму људске активности којом уметник посредством уметничких средстава свесно или несвесно преноси другима своја осећања, па из тога излази закључак да је уметност средство комуникације међу људима.
Цео текст »
Постављено у Педагогија дана: 7.мар 2010.
Самерхил је 1921 основао А.С. Нил као експерименталну школу. Деца која долазе у Самерхил имају између 6 и 12 година и остају тамо до своје 16. године. У време оснивања Нил је Самерхил сматрао терапеутском школом за проблематичну децу. Данас је Самерхил школа за „нормалну“ децу. Самерхил је школа која се прилагођава детету а не дете школи. Деци се допушта да буду оно што јесу јер се верује у дечију доброту. Циљ који се поставља у Самерхилу јесте да се период детињства и ране младости искористи за потпуно емоционално сазревање и развој личности јер је Нил сматрао да ће деца након што постану емоционално зрела бити мотивисана да уче. Нил истиче да је одсуство страха од ауторитета једна од најлепших ствари које ммогу да се догоде детету.
Цео текст »
Постављено у Педагогија дана: 7.мар 2010.
Кратак преглед метода, начела и средстава васпитног рада које А. Вукасовић износи у свој књиги „Педагогија“ (1990)
Цео текст »
Постављено у Педагогија дана: 7.мар 2010.
Према Педагошком речнику „казне у васпитању су средства педагошког утицаја која се примењују када васпитаник прекрши норме друштвеног понашања или не изврши оправдано постављени захтев васпитача“ А.С. Нил, оснивач школе Самерхил иступа против кажњавања деце истичући да казна има лош утицај на развој детета и да доприносе развоју лошег односа између детета и васпитача. МАкаренко наводи да када би се сви родитељи у васпитању деце понашали доследно и вааспитавали га личним примером неби било потребно много реци за поучавање ни много казне за принуду. Према једној од ширих и општијих дефиниција кажњавање је намерно наношење бола или непријатности од стране особе која поседује ауторитет особи која је учинила прекршај неке врсте
Цео текст »
Постављено у Педагогија дана: 7.мар 2010.
Суштинска карактеристика експеримента је намерно изазивање појаве ради њеног испитивања
Експеримантално педагошко истраживање спроводимо када желимо да утврдимо каузалну везу између појава или да утврдимо ефекте појединих васпитно-образовних поступака. Експериментално истраживање реализујемо применом експерименталне методе.Не постоје јасно издиференциране врсте експеримената. Постоји велики број различитих појава од којих је најприхватљивија подела на природне и лаботароријске педагошке експерименте. Наравно скоро је немогуће издвојити чисто природне или чисто вештачке услове. За педагошки експеримент неопходни су што природнији услови. Ипак најбоље је ако се педагошки експеримент лабораторијски прецизно конципира а природно уклопи у постојећу педагошку стварност.
Цео текст »
Постављено у Педагогија, Уметност дана: 25.јун 2009.
Likovna kultura u našoj zemlji je ostvarila vidan napredak, u znatnoj meri razradila svoje teoretske osnove i stekla bogatu nastavnu praksu. Potreba za istraživanjem likovne kreativnosti nije samo uslovljena dostignutim stepenom teorije kreativnosti već i praktičnim razlozima jer je dostignuti nivo likovne kulture danas u poziciji da podstakne nove kvalitativne promene i da ostvaruje nove rezultate.
Цео текст »
Постављено у Педагогија, Социологија дана: 24.мај 2009.
Када у ужем смислу говоримо о социјализацији, онда се то односи на процес којим једнинка учи да се понаша у складу са потребама осталих чланова и да тако буде прихваћена. Резултат социјализације, међутим, не мора бити позитивнои прихваћено понашање, али увек зависи и од наслеђених карактеристика што доводи до стварања различитих јединки.
Цео текст »
Постављено у Педагогија, Социологија дана: 21.мај 2009.
Без обзира колика је улога наслеђа, социјализација првенствено зависи од учења, заправо од социјалног учења. Поставља се питање да ли је уопште могуће прихватити постојање једног јединог могућег облика учења као принципа објашњења процеса социјализације. Већина психолога мисли да постоји више основних облика учења и да је немогуће објаснити учење свођењем на један механизам и један приницип. То што важи уопште важи и за социјално учење.
Цео текст »
Постављено у Педагогија, Психологија дана: 13.мај 2009.
Психолошка сазнања увек су била саставни део и основа педагошких схватања и концепција као и васпитне делатности. Што је један теоретичар васпитања више користио и у свој систем уграђивао психолошка знања, то су његова педагошка схватања добијала већу вредност, била заснованија, вредниј и трајнија, и за праксу ближа и прихватљивија. Евидентни примери за то су Аристотел, Ј. А. Коменски, Х. Песталоци, К. Д. Ушински, Ф. Фребел, и други.
Цео текст »
Постављено у Педагогија, Психологија дана: 8.мај 2009.
Адолесценција се у савременим концепцијама развоја личности схвата као специфична фаза у развоју праћена психичким, емоционалним и моралним кризама. Третира се као прелазни период из детињства у зрелост. Узраст се апроксимативно одређује између 12 и 20 година. Адолесценција као развојно раздобље човека, творевина је савременог друштва и његових сложених животних услова. Започиње када млада особа достигне полну зрелост, а завршава се са постизањем емоционалне и социјалне зрелости.
Цео текст »