Слободно знање доступно свима
Постављено у Психологија дана: 7.мар 2010.
Поремећаје исхране можемо поделити на 1. анорексију, 2. булимију, 3. атипичне поремећаје исхране. Поводи настанка поремећаја исхране су бројни а најважнији су незадовољство сопственим изгледом и постизање идеала лепоте. Узроци који доводе до поремећаја у исхрани могу бити културолошки и породични притисак, хемијска неуравнотеженост, емоционални поремећаји и поремећаји личности.
Постављено у Психологија дана: 7.мар 2010.
Сам израз „гешталд“ када би се превео са немачког значио би целовитост, уобличеност, ситуацију… Гешталд психологија је једна од најутицајнијих психологија двадесетог века. Гешталд претставља облик, структуру, целовитост која, као јединствена целина, има својства која не могу произилазити из сабирања делова и њихових односа. Гешталд теорија се заснива на ставу да се психички процеси и понашања појединаца не могу разлагати на елементарне честице јер су организованост и целовитост битне особине тих процеса које настају њиховим разлагањем на делове. Сазнања су целовита и не могу се стицати на „парче“, него у целини…
Постављено у Психологија дана: 7.мар 2010.
Депресија је тренутно други по реду здравствени проблем код жена, а у укупној популацији долази на 4 место. Према процени светске здравствене организације депресија ће до 2020 доћи на друго место у целокупној популацији а на прво место у женској популацији. Депресија је озбиљан душевни поремећај, права болест која се мора лечити. Због неупућености депресију често не препознају ни они који од ње пате. Податци говоре да чак 15% особа које пате од депресије почини самоубиство. Стога депресија захтева озбиљан приступ, што раније препознавање и адекванто лечење да би се избегле могуће погубне последице.
Постављено у Педагогија, Психологија дана: 13.мај 2009.
Психолошка сазнања увек су била саставни део и основа педагошких схватања и концепција као и васпитне делатности. Што је један теоретичар васпитања више користио и у свој систем уграђивао психолошка знања, то су његова педагошка схватања добијала већу вредност, била заснованија, вредниј и трајнија, и за праксу ближа и прихватљивија. Евидентни примери за то су Аристотел, Ј. А. Коменски, Х. Песталоци, К. Д. Ушински, Ф. Фребел, и други.
Постављено у Педагогија, Психологија дана: 8.мај 2009.
Адолесценција се у савременим концепцијама развоја личности схвата као специфична фаза у развоју праћена психичким, емоционалним и моралним кризама. Третира се као прелазни период из детињства у зрелост. Узраст се апроксимативно одређује између 12 и 20 година. Адолесценција као развојно раздобље човека, творевина је савременог друштва и његових сложених животних услова. Започиње када млада особа достигне полну зрелост, а завршава се са постизањем емоционалне и социјалне зрелости.
Постављено у Психологија дана: 23.јан 2009.
Geštalt psihologija je veoma uticajan pravac u psihologiji koji se razvio u dvadesetom veku i značajno doprineo daljem razvoju psihologije kao relativno mlade naučne discipline. Geštaldisti su razjasnili značajne procese opažanja i ponudili teoriju koja je dopunila shvatanje da opažaji nastaju kao posledica našeg iskustva. Bavili su se pitanjima organizacije draži, odnosa figura i pozadina, kao i pitanjem učenja.
Постављено у Психологија дана: 29.нов 2008.
Svi mi sanjamo. Snovi su tako nedokučivi. Uvek sanjamo nesto novo i drugačije. Gotovo svaki njihov sadržaj nas iznova iznenadi. Kroz čitavu istoriju čovečanstva ljudi se interesuju snovima, njihovom pojavom i smislom, ali ni dan danas to nije razjašnjeno u potpunosti.