<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Свезнање</title>
	<atom:link href="http://www.sveznanje.org/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://www.sveznanje.org</link>
	<description>Слободно знање доступно свима</description>
	<lastBuildDate>Sun, 07 Mar 2010 22:43:40 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.9.2</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Васпитање кроз уметност</title>
		<link>http://www.sveznanje.org/2010/03/vaspitanje-kroz-umetnost.html</link>
		<comments>http://www.sveznanje.org/2010/03/vaspitanje-kroz-umetnost.html#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 07 Mar 2010 22:43:40 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Катарина Жарковић</dc:creator>
				<category><![CDATA[Педагогија]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.sveznanje.org/?p=317</guid>
		<description><![CDATA[Уметност је увек била најважније средство естетског васпитања, нарочито се од друге половине 19. века уметност третира са гледишта њеног утицаја на човека. Поставља се питање шта је уметност? Расправљајући о суштини уметности Толстој је у свом делу "Шта је уметност" дефинисао уметност као форму људске активности којом уметник посредством уметничких средстава свесно или несвесно преноси другима своја осећања, па из тога излази закључак да је уметност средство комуникације међу људима.]]></description>
		<wfw:commentRss>http://www.sveznanje.org/2010/03/vaspitanje-kroz-umetnost.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Самерхил</title>
		<link>http://www.sveznanje.org/2010/03/samerhil.html</link>
		<comments>http://www.sveznanje.org/2010/03/samerhil.html#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 07 Mar 2010 22:31:46 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Катарина Жарковић</dc:creator>
				<category><![CDATA[Педагогија]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.sveznanje.org/?p=314</guid>
		<description><![CDATA[Самерхил је 1921 основао А.С. Нил као експерименталну школу. Деца која долазе у Самерхил имају између 6 и 12 година и остају тамо до своје 16. године. У време оснивања Нил је Самерхил сматрао терапеутском школом за проблематичну децу. Данас је Самерхил школа за "нормалну" децу.  Самерхил је школа која се прилагођава детету а не дете школи. Деци се допушта да буду оно што јесу јер се верује у дечију доброту. Циљ који се поставља у Самерхилу јесте да се период детињства и ране младости искористи за потпуно емоционално сазревање и развој личности јер је Нил сматрао да ће деца након што постану емоционално зрела бити мотивисана да уче. Нил истиче да је одсуство страха од ауторитета једна од најлепших ствари које ммогу да се догоде детету.]]></description>
		<wfw:commentRss>http://www.sveznanje.org/2010/03/samerhil.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Поремећаји исхране</title>
		<link>http://www.sveznanje.org/2010/03/poremecaji-ishrane.html</link>
		<comments>http://www.sveznanje.org/2010/03/poremecaji-ishrane.html#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 07 Mar 2010 13:42:14 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Катарина Жарковић</dc:creator>
				<category><![CDATA[Психологија]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.sveznanje.org/?p=311</guid>
		<description><![CDATA[Поремећаје исхране можемо поделити на 1. анорексију, 2. булимију, 3. атипичне поремећаје исхране. Поводи настанка поремећаја исхране су бројни а најважнији су незадовољство сопственим изгледом и постизање идеала лепоте. Узроци који доводе до поремећаја у исхрани могу бити културолошки и породични притисак, хемијска неуравнотеженост, емоционални поремећаји и поремећаји личности.]]></description>
		<wfw:commentRss>http://www.sveznanje.org/2010/03/poremecaji-ishrane.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Општа начела, методе и средства васпитног рада према А. Вукасовић</title>
		<link>http://www.sveznanje.org/2010/03/opsta-nacela-metode-i-sredstva-vaspitnog-rada-prema-a-vukasovic.html</link>
		<comments>http://www.sveznanje.org/2010/03/opsta-nacela-metode-i-sredstva-vaspitnog-rada-prema-a-vukasovic.html#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 07 Mar 2010 13:33:33 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Катарина Жарковић</dc:creator>
				<category><![CDATA[Педагогија]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.sveznanje.org/?p=309</guid>
		<description><![CDATA[Кратак преглед метода, начела и средстава васпитног рада које А. Вукасовић износи у свој књиги "Педагогија" (1990)]]></description>
		<wfw:commentRss>http://www.sveznanje.org/2010/03/opsta-nacela-metode-i-sredstva-vaspitnog-rada-prema-a-vukasovic.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Казна и кажњавање</title>
		<link>http://www.sveznanje.org/2010/03/kazna-i-kaznjavanje.html</link>
		<comments>http://www.sveznanje.org/2010/03/kazna-i-kaznjavanje.html#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 07 Mar 2010 13:26:10 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Катарина Жарковић</dc:creator>
				<category><![CDATA[Педагогија]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.sveznanje.org/?p=307</guid>
		<description><![CDATA[Према Педагошком речнику "казне у васпитању су средства педагошког утицаја која се примењују када васпитаник прекрши норме друштвеног понашања или не изврши оправдано постављени захтев васпитача" А.С. Нил, оснивач школе Самерхил иступа против кажњавања деце истичући да казна има лош утицај на развој детета и да доприносе развоју лошег односа између детета и васпитача. МАкаренко наводи да када би се сви родитељи у васпитању деце понашали доследно и вааспитавали га личним примером неби било потребно много реци за поучавање ни много казне за принуду. Према једној од ширих и општијих дефиниција кажњавање је намерно наношење бола или непријатности од стране особе која поседује ауторитет особи која је учинила прекршај неке врсте]]></description>
		<wfw:commentRss>http://www.sveznanje.org/2010/03/kazna-i-kaznjavanje.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Гешталд теорија</title>
		<link>http://www.sveznanje.org/2010/03/gestald-teorija.html</link>
		<comments>http://www.sveznanje.org/2010/03/gestald-teorija.html#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 07 Mar 2010 11:35:29 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Катарина Жарковић</dc:creator>
				<category><![CDATA[Психологија]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.sveznanje.org/?p=304</guid>
		<description><![CDATA[Сам израз "гешталд" када би се превео са немачког значио би целовитост, уобличеност, ситуацију... Гешталд психологија је једна од најутицајнијих психологија двадесетог века. Гешталд претставља облик, структуру, целовитост која, као јединствена целина, има својства која не могу произилазити из сабирања делова и њихових односа. Гешталд теорија се заснива на ставу да се психички процеси и понашања појединаца не могу разлагати на елементарне честице јер су организованост и целовитост битне особине тих процеса које настају њиховим разлагањем на делове. Сазнања су целовита и не могу се стицати на "парче", него у целини...]]></description>
		<wfw:commentRss>http://www.sveznanje.org/2010/03/gestald-teorija.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Експериментална метода у педагошким истраживањима</title>
		<link>http://www.sveznanje.org/2010/03/eksperimentalna-metoda-u-pedagoskim-istrazivanjima.html</link>
		<comments>http://www.sveznanje.org/2010/03/eksperimentalna-metoda-u-pedagoskim-istrazivanjima.html#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 07 Mar 2010 10:56:11 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Катарина Жарковић</dc:creator>
				<category><![CDATA[Педагогија]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.sveznanje.org/?p=301</guid>
		<description><![CDATA[Суштинска карактеристика експеримента је намерно изазивање појаве ради њеног испитивања
Експеримантално педагошко истраживање спроводимо када желимо да утврдимо каузалну везу између појава или да утврдимо ефекте појединих васпитно-образовних поступака. Експериментално истраживање реализујемо применом експерименталне методе.Не постоје јасно издиференциране врсте експеримената. Постоји велики број различитих појава од којих је најприхватљивија подела на природне и лаботароријске педагошке експерименте. Наравно скоро је немогуће издвојити чисто природне или чисто вештачке услове. За педагошки експеримент неопходни су што природнији услови. Ипак најбоље је ако се педагошки експеримент лабораторијски прецизно конципира а природно уклопи у постојећу педагошку стварност.]]></description>
		<wfw:commentRss>http://www.sveznanje.org/2010/03/eksperimentalna-metoda-u-pedagoskim-istrazivanjima.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Депресија</title>
		<link>http://www.sveznanje.org/2010/03/depresija.html</link>
		<comments>http://www.sveznanje.org/2010/03/depresija.html#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 07 Mar 2010 10:21:42 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Катарина Жарковић</dc:creator>
				<category><![CDATA[Психологија]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.sveznanje.org/?p=298</guid>
		<description><![CDATA[Депресија је  тренутно други по реду здравствени проблем код жена, а у укупној популацији долази на 4 место. Према процени светске здравствене организације депресија ће до 2020 доћи на друго место у целокупној популацији а на прво место у женској популацији. Депресија је озбиљан душевни поремећај, права болест која се мора лечити. Због неупућености депресију често не препознају ни они који од ње пате. Податци говоре да чак 15% особа које пате од депресије почини самоубиство. Стога депресија захтева озбиљан приступ, што раније препознавање и адекванто лечење да би се избегле могуће погубне последице.]]></description>
		<wfw:commentRss>http://www.sveznanje.org/2010/03/depresija.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Le Corbusieur &#8211; Villa Monzie u Garšu, 1927.</title>
		<link>http://www.sveznanje.org/2010/02/le-corbusieur-villa-monzie-u-garsu-1927.html</link>
		<comments>http://www.sveznanje.org/2010/02/le-corbusieur-villa-monzie-u-garsu-1927.html#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 04 Feb 2010 21:32:13 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Катарина Жарковић</dc:creator>
				<category><![CDATA[Архитектура]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.sveznanje.org/?p=286</guid>
		<description><![CDATA[Од 1925. године Ле Корбизје се  се враћа теми градске куће, прво својом Maison Cook која је довршена годину дана касније. И представља демонстрацију "Les 5 points d'une architecture nouvelle". Затим пројектује вилу Meyer, која представља претечу виле у Грашу довршене 1927.]]></description>
		<wfw:commentRss>http://www.sveznanje.org/2010/02/le-corbusieur-villa-monzie-u-garsu-1927.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Архитектура у/ван контекста</title>
		<link>http://www.sveznanje.org/2010/02/arhitektura_u_van_konteksta.html</link>
		<comments>http://www.sveznanje.org/2010/02/arhitektura_u_van_konteksta.html#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 04 Feb 2010 21:24:42 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Катарина Жарковић</dc:creator>
				<category><![CDATA[Архитектура]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.sveznanje.org/?p=284</guid>
		<description><![CDATA[Контекст- окружење у коме се неки објекат налази. Разликујемо контекст у односу на природу окружења, ниво урбанитета, историјски контекст, географску локацију на планети... Циљ и задатак архитектуре се може у оквиру контекста двојако третирати и решавати  а зависи од самог архитекте како ће проблему прићи и како ће се кроз њега кретати. У вези са тим разликујемо архитектуру у контексту и ван њега.

У данашње време у Србији се у шуми урбанистичког хаоса и негације архитектонског стваралаштва, у сеоским подручјима, јавља траг наде за очувањем традиционалне архитектуре у оквиру кентекста, чиме се повећава туристичка понуда земље. Јављају се читави комплекси етно села, од појаве етно села Сирогојно, преко Злакуса, па све до Кустуричиног Дрвенграда на Мећевнику

Насупрот оваквој архитектури која се историјски и традиционално уклапа у окружење имамо тзв. архитектуру ван контекста

Овај појам ван контекста градње морамо условно схватити, јер свака савремена, интернационална архитектура увек у неком од својих сегмената мора да излети из контекстуалних оквира. Неке од грађевина су Arkon art museum у Охају, Жорж Помпидур центар уметности у Паризу, Пирамида у Лувру, Библиотека у Сијетлу... и многи други. Сви ови објекти пролазили су кроз низ критика везаних за контекст у коме се налазе, али све оне се чак и својим одступањем од контекста управо активно делују на околину остављајући печат и траг садашњег тренутка. Наравно чак и у овом постоје ограничења и јасни планови и правила урбане изградње, јер би иначе архитектура представљала хаос и анархију у грађевинској и уметничкој делатности. ]]></description>
		<wfw:commentRss>http://www.sveznanje.org/2010/02/arhitektura_u_van_konteksta.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
